Vitamin D

Znacaj vitamina D za organizam

Vitamin D (kalciferol) je neizostavan činilac, ne samo adekvatnog bilansa kalcijuma i fosfora, nego i brojnih drugih procesa u organizmu. Otuda je obezbeđenje njegovih optimalnih potreba od izuzetnog značaja, kako kod dece, tako i kod odraslih i starih.

Deficit vitamina D

Dosadasnja istrazivanja su pokazala da gotovo cetvrtina do trecina dece, i gotovo polovina odraslih osoba, ima deficit vitamina D.
Nedostatak ovog vitamina, pored dobro poznatih posledica na skelet i zube, kao što su rahitis u detinjstvu i osteopenija, osteoporoza i ostemalacija u kasnijoj dobi, ima bitno učešće i u pojavi različitih maligniteta, pre svega debelog creva, prostate, dojke i pluća, šećerne bolesti, arterijske hipertenzije, srčane slabosti, autoimunih i alergijskih oboljenje i drugih.
Posmatrano sa biološkog aspekta, osnovni izvor vitamina D je izlaganje suncu, dok je hrana, sem retkih izuzetaka, veoma oskudna u njemu. Međutim, savremen način života praćen preteranim boravkom u zatvorenom prostoru, kao i opravdan strah od sunčanja kao uzroka kožnih maligniteta, pre svega melanoma, su velikim delom lišili čoveka njegovog osnovnog izvora vitamina D. U skladu s tim, kao i na osnovu brojnih epidemiološih istraživanja koja ukazuju na porast svih gore navedenih oboljenja u čijoj osnovi bitno učešće ima nedostatak vitamina D, usledile su preporuke da se vitamin D, bez obzira na životnu dob, mora dodatno unositi u obliku dijetetskih suplemenata ili lekova.

Preporucene doze

Prema savremenim stavovima, preporučeni dnevni unos vitamina D za uzrast od 0-18 godina iznosi 400 IJ, od 19-70 godina 600 IJ i posle 70. godine 800 IJ. Preporučeni unos vitamina D prevremeno rođene odojčadi identičan je kao kod dece rođene u terminu (400 IJ dnevno). Takođe, trudnice i dojilje ne zahtevaju više od 600 IJ vitamina D odnevno.

Vitamin D kod kod novorodjencadi
 
Optimalna ishrana novorođenčeta i odojčeta podrazumeva unos majčinog mleka ili, ako to nije moguće, adaptirane formule kravljeg mleka. Majčino mleko obezbeđuje detetu sve vitamine osim vitamina D, dok u adaptiranim mlečnim formulama, ukoliko se unose u količini od 750 ml dnevno, ima dovoljno svih vitamina, uključujući i vitamin D. Otuda se odojčetu koji se hrane samo majčinim mlekom, kao i onom na ishrani običnim kravljim mlekom, mora svakodnevno dodati 400 IJ (10 mikrograma) vitamina D. Ukoliko se, međutim, radi o odojčetu koje se dvovrsno hrani, tj. uz podoje dobija i adaptiranu mlečnu formulu, potreba za dodatnim unosom vitamina D je srazmerno niža.

Dodavanjem vitamina D i ishrani novorodjencadi, gotovo da su iskorenjeni rahitis, slabi misici i kasnije izrastanje zuba i njihovo brzo kvarenje.

Prevelike doze vitamina D

Vitamin D nije bezazlen ako se uzima u dozi vecoj od potrebne. Jer, kao is vi drugi vitamini koji su rastvorljivi u mastima (D, A, E i K), u vecim dozama moze da narusi pravilan razvoj i zdravlje. Odrastao covek moze da uzme najvise 25 mikrograma vitamina D dnevno. Ako se prekoraci doza, moze doci do hiperkalcemije i i stvaranja kamenca u bubregu, a u slucaju odojcadi do zaostajanja u razvoju i napredovanju i neotpornosti prema infekcijama.
Zasto samo vitamin D bez vitamina A
Ranije preporuke su bile da se, uz dodatak vitamina D, kod novorodjencadi poveca i unos vitamina A, ali se danas preporucuje dodavanje samo vitamina D, jer se smatra da majcino mleko sadrzi dovoljnu kolicinu vitamina A. To znaci da preparati koji sadrze vitamin D zajedno sa vitaminom A, nisu adekvatan dijetetski suplement za odojcad.
Zasto uljani a ne vodeni rastvor vitamina D
Vitamin D se bolje koristi iz uljanog rastvora nego iz vodenog. Za razliku od uljanog, vodeni rastvor sadrzi i aditive (konzervanse i emulgatore) koji nisu preporucljivi za decu.
Takode, jako je bitno da uljani rastvarac za vitamin D ne bude sintetsko mineralno ulje, vec kvalitetno biljnoulje koje je lako svraljivo i podnosljivo za zeludac bebe.
Dodatno uzimanje vitamina D kod odraslih
S obzirom na to da je prirodni izvor vitamina D sunceva svetlost sa koje je savremeni covek uklonjen, jer je suncanje stetno zbog „ozonskih rupa“, suplementacija je postala obavezna.
Kod odraslih, vitamin D utice na prevenciju raznih maligniteta, narocito melanoma, zatim i autoimunih oboljenja, alergija, hipertenzije, umanjuje mogucnost infekcija i utice na bolju regulaciju secera u krvi. Primenom vitamina D smanjuje se broj obolelih od osteoporoze, Kod trudnica, vitamin D omogucava zdrav razvoj ploda, ali i ocuvanje zdravlja majke.